O NASTANKU MERA BEZBEDNOSTI KAO KRIVIČNIH SANKCIJA

Autor se u radu bavi analizom ideja na osnovu kojih ce se razviti doktrina o merama bezbednosti kao savremenim krivicnim sankcijama. Svoje izlaganje zapocinje navođenjem i tumacenjem Protagorinog i Platonovog shvatanja kojima se nastoji opravdati državno kažnjavanje. Na tragu ideje koja je doprinela nastanku mera bezbednosti kao savremenih krivicnih sankcija autor potom razmatra pojedine srednjovekovne izvore prava, a zatim analizira određene zakonske odredbe iz kasnijeg perioda kojima su ustanovljene takozvane eliminatorne mere bezbednosti. U centralnom delu rada navode se i tumace oni stavovi klasicne, pozitivne i socioloske skole krivicnog prava koji su u vezi sa osnovnim predmetom proucavanja u radu. Narocit znacaj autor pridaje ucenju ove poslednje skole, pod cijim uticajem su na samom pocetku dvadesetog veka u vecini evropskih krivicnih zakonodavstava uvedene mere bezbednosti. Na kraju autor zakljucuje da su mere bezbednosti, bez obzira na njihovu dalju sudbinu u buducem razvoju krivicnog prava evropskih zemalja, u trenutku njihovog unosenja u evropska krivicna zakonodavstva s pocetka dvadesetog veka bile zamisljene kao izrazito humane krivicne sankcije, kojima je ostvaren pokusaj da se covecnijim pristupom prema uciniocima krivicnih dela i samo drustvo ucini boljim i humanijim.