Dejtonski mirovni sporazum i njegova realnost

Dejtonski mirovni sporazum je jedan od najvažnijih dokumenata međunarodnog prava poslije Drugog svjetskog rata. Dejtonski sporazum je sacuvao mir, ali zemlja stagnira i neophodne reforme cekaju pred institucionalnim preprekama. Mirovni sporazum je stvaran u veoma nepovoljnim uslovima za Bosnu i Hercegovinu i rezultat je bolnih kompromisa. Pitanje teritorijalne organizacije Bosne i Hercegovine dominantno je politicko pitanje vec vise od petnaest godina. Agresorski rat koji je zadesio Bosnu i Hercegovinu ujedno je bio rat za teritorij u kojem je svaki od tri bosanskohercegovacka naroda nastojao ostvariti kontrolu na sto vecem podrucju. Opca ocjena vecine domacih politickih analiticara i međunarodne zajednice je da danasnja dejtonski ustrojena Bosna i Hercegovina nije najbolje rjesenje za njenu buducnost, te da su ustavne promjene koje ce zahvatiti i teritorijalni preustroj države neminovne. Rezultat Daytona, cija je nemjerljiva zasluga zaustavljanje agresorskog rata i stradanja nedužnih, danas se najbolje ocituje kroz entitetski ustrojenu zemlju, ciji predstavnici vlasti ni nakon toliko vremena ne mogu naci zajednicki jezik, a ishod njihove „nediplomatske“ politike su nezadovoljni građani Bosne i Hercegovine. Nepostojanje konsenzusa unutar vladajuce skupine stranaka otežava odvijanje procesa pomirenja. Međusobna politicka sukobljavanja stranaka parlamentarne vecine sa etnopolitikama i prefksom nacionalnog interesa glavni su faktori destabilizacije Bosne i Hercegovine. Clanstvo Bosne i Hercegovine u NATO-savezu i Evropskoj uniji otvorilo bi svim njenim građanima vrata sigurnosti, mira i ekonomske stabilnosti. Samo na takav nacin u Bosni i Hercegovini nece biti mjesta radikalizaciji, nacionalizmu i destrukciji državnosti.